Old Lake Man Olimpijski Triatlon

Svakom trkom nešto dobijem, svakim triatlonom nešto doživim...Triatlon- harmonija tri sporta, duha i tela. Dok prolaziš kroz najteže deonice, juriš svoju iluziju, svoj rezultat, savladivši elemente, vodu, sunce, otpor vetra, valovitost staze, kišu, oluju, blato, postaješ sve smireniji, zadovoljniji i jednak sa prirodom. Mene ovaj sport neprestano uči, da bi posle drugačije gledala na svet.

2. Old lake man triatlon Tata, moj izbor je ovaj put pao na ovu trku, i to opet na olimpijsku distancu

(1500m, 40km, 10km) i sa zadovoljstvom mogu reći, da je bio pravi izbor! Tata je mali raj na zemlji, nekih 300 km od Subotice, sa svojom prirodom, čistoćom i mirnoćom i mogućnostima za sport, dobio je posebno mesto u mom srcu. Trka je mlada ali jako obećavajuća. Ne šteđujući novac, vreme upustila sam se u ovu avanturu još u maju, kada sam se prijavila. Rekla sam sebi ma šta ti je to još jedna kraća trka, taman da se izduvaš jako i posle imaš vremena da se odlučiš za 11TriBelgrade Međutim i ja sam se opustila međuvremeno, i loše procenila svoje mogućnosti, a i zabušavala malo kroz ove vruće dane i priznajem falilo je to...u stvari ako gledamo iz takmičarskog aspekta, falilo mi je 16 sekundi za treće mesto, ali...Potpuno zadovoljna svojim učinkom, konstatovala sam da mi je vreme izuzetno dobro (2h 35min 32sec) da nemam potrebu i da nemam razloga za tugu, sa ovim rezultatom sam 12. u absolutnoj i 4. u svojoj Age grupi (40-44), gde su se igrom slučaja nalazile i najjače jer prva u našoj grupi je završila na drugom mestu u generalnom i još dve među prva deset :-) Vreme mi je na plivanju 33 min, sa dosta viška metara svojom krivicom, vreme na bajku 1h 11min, tu se vid zabušavanje...a trčanje mi je potpuno isto kao u Kanjiži 48 min, ali po blatu i posle dva segmenta. :-D Najbolje mađarice su se okupile na jednom mestu, i zbog jake novčane nagrade a i zbog kvalifikacije, jer i ova trka se rangira u seriju za lige.

Mene ovaj sport neprestano uči, da bi posle drugačije gledala na svet

Staza počevši od jezera je prelepa, start je bio u najvećoj vrućini u 14h. Bike staza je valovita i tehnička 5x

8km, sa 10 okreta, a sve vreme kroz prelepu šumu i na odličnom asfaltu. U 4.krugu otvorilo se nebo i

dobili takav pljusak da ništa nismo mogli videti :-D, ali prijalo je do bola, i ništa drugo mi nije palo na

pamet samo da sam izuzetno zahvalna, i radujem se ko mali majmun, dok sam držala kočnice i

kontrolisala karbonca koja je dosta loše reagovala na kišu. Trčanje se nastavjalo kroz kišu, ali n

trail stazi, kroz šumu, koju vrstu staze izuzetno volim, ali sve se to pretvorilo u jednu baru i nije bilo baš

tako prijatno, međutim ništa nisam osetila ni mokre čarape, ni blatnjave i teške patike, ni klizav teren,

toliko sam se osvežila i opustila da sam imala osećaj da letim.

Dva kruga smo trčali (2x 5km), celom dužinom kroz tu šumu, i pokušala sam da upijem svu tu lepotu i energije koje sam kroz nje mogla doživeti. Zaključak je da, i ako sportski um bio tugovao za tih 16 sekundi i za trećem mestu a da ne pričam kako je mali BIK u meni tugovao zbog nagrade, ipak moram priznati da mi je srce bilo ispunjeno, jer sam s sve vreme lepo osećala, i da opet imam jedan lep sportski uspeh i da još uvek mogu visoko da se plasiram. Još pronalazim sebe u ovom sportu, još uvek ne znam koju distancu mogu da pržim bolje, ovakve olimpijske ili halfiron trke, ali vidim prostora za napredak pa makar i za Ironman jednog dana i to je bitno! U svakom slučaju put je bitan a ne cilj ;-)