Ocean Lava Kotor 2018

Na Ocean Lava Montenegro sam ove godine učestvovao 3. put, a prvi put pod vodjstvom novog trenera. To je trka na kojoj učestvujem od njenog samog početka. Trku pored predivnog ambijenta Bokokotorskog zaliva i samog drevnog grada Kotora, krasi odlična organizacija, atmosfera, gostoljubivost domaćina i organizatora. Trka je svake godine je sve masovnija i bolja u odnosu na prošlu godinu.


Stigao sam kolima u petak u već provereni smeštaj na par stotina metara od samog starta. Vremenske prilike u Kotoru su bile bolje nego prošle godine. Prognoza za sam dan trke nije bila obećavajuća jer je bilo najavljivano jako nevreme. 

Vreme pred samu trku sam provodio u laganim treninzima koje sam imao po planu, odmaranju i proveri opreme, pripremajući se za prvu trku sezone. 


Start plivanja, odnosno same trke je bio na istom mestu gde i prošle godine, samo sa mnogo većim brojem ljudi nego što je to bilo prošle godine, pa je sam start i sigurno prvih nekoliko stotina metara plivanja obeležila velika gužva i borba za svaki metar pozicije u vodi. Rolling start bi ubuduće svakako bilo dobro rešenje. Bez obzira na sve to, isplivao sam odlično, odnosno za 34 minuta, 4 minuta brže u odnosu na prošlu godinu. Korenita promena plivačkih treninga očigledno je dala rezultate. 

Nakon plivanja trčim brzo ka zoni tranzicije i skidam odelo sa sebe, stavljam opremu za bajs i krećem sa vožnjom

Držao sam zadate watte, hidrirao se i hranio, medjutim na 70. km počinjem da gubim energiju i bilo je jasno da nešto nisam uradio kako treba. Shvatam ubrzo da sam napravio grešku prilikom doziranja Vitarga, ali bilo je kasno da bilo šta ispravim. Bilo je očigledno da moram da spustim gas na bicikli, kako bih mogao da završim trku. Poslednjih 20km vozim ispod zadatih watti, sve više svestan šta će me čekati na trčanju. Bicikl završavam za 2h 49min i sa spuštenim gasom na poslednjih 20km, bicikl mi je bio brži u odnosu na prošlogodišnjih 2h 54min. Jedna od retkih pozitivnih strana s obzirom na učinjene greške su više nego duplo brže tranzicije u odnosu na prošlu godinu.

Prilikom silaska sa bicikle bilo je jasno da me na trčanju čeka teška patnja. Potrudio sam se da se tokom poslednjih 20ak km psihički spremim za muke koje će me čekati tokom više od dva sata mučenja na stazi. Jedno je samo bilo sigurno, odustanak nije prihvatljiv. Bio sam rešen da trku završim, makar i puzio ako treba. Noge su od samog početka trčanja bile teške i nisu slušale, a ubrzo sam video da mi puls raste, a tempo opada. Krenuo sam sa kombinacijom gelova, Coca Cole, banana i tableta soli i pored velikih muka, ispostavilo se da je to bio pravi recept koji me je u Kotoru doveo treći put do cilja. U drugoj polovini trčanja je krenula jaka kiša, koja je ovog puta bila olakšavajući faktor za završetak same trke.

Nakon trke, napravio sam analizu gde sam napravio grešku i shvatio da je greška bila u razmeri Vitarga. Zamenio sam pojmove CUP i SERVING i praktično napravio početničku grešku koja me je koštala boljeg vremena i mogućnosti da postignem bolji rezultat u odnosu na promenjeni program i obim treninga. Iz svake greške čovek treba da izadje mudriji i sa novim iskustvom nastavi dalje. Kao što bi Japanci rekli: PET PUTA PADNI, ŠEST PUTA USTANI... a ja ću dodati i nastavi dalje.

U septembru me čeka glavna trka ove godine, a to je Ironman Italy Emiglio Romagna, te će sve pripreme u narednom periodu biti usmerene ka tome.