Ocean Lava Montenegro, Kotor 2018

Izlaz iz T1 i početak bajka. Pozdrav za navijače!

Izlaz iz T1 i početak bajka. Pozdrav za navijače!

Kotor 2018, mesto gde se održava ocean/lava triatlon 1,9/90/21. Mala ekipa titana se okupila. Sale, Mihajlo iz Beograda i ja a tu je i predsjednik Nenad da nas malo poćera i bodri na trci, sto je , bar što se mene tiče bilo baš značajno. Tu su još dvojica Subotičana iz Sri Chinmon tima, Dejan Kakonji i Grgo Skenderovic.

Ja sam stigao pet dana ranije sa suprugom da se malo i odmorimo i adaptiram na morsku klimu. Te dane smo proveli zaista opušteno malo se kupajući pa u šetnji po prelepom Starom gradu Kotoru, po kojem je i ceo ovaj zaliv dobio ime. Bogovi ( i glečeri) koji su ovu prirodnu lepotu stvorili su se svojski potrudili da naprave nesto spektakularno. Sama trka je čista 10-ka, organizator se potrudio da nam stvori sjajne uslove i besprekoran tok trke i svih dešavanja pre i posle. Volonteri neverovatni od prijavljivanja, večere pa na samoj trci na stazi i u tranzitnoj zoni. Start trke, stojimo na plažici i slušamo crnogorsku himnu koja zadnjim taktovima prelazi u tander od AC/DC, i ulećemo u veš mašinu. Voda je oko 19-20 C ali na nekim mestima gde su u zalivu neki slatkovodni izvori, ledena. Što se mene tiče posle malo muke u vodi i skoro izgubljenog čipa, koje guram na kraju ispod neoprena, izlazim iz vode sa oko 41 min. Sledi najlepši deo trke, biciklovanje oko kotorskog zaliva gde nas već i sunce fino greje. Staza je teška sa desetak zahtevnih uspona i krivudavih, vratolomnih spusteva, ali fenomenalno lepa. Završavam sa 2h 50min, i osećam da sam uspeo pogoditi balans da idem najbolje što mogu ali da ipak malo štedim snage za trčanje.

Izlaz iz T1 i početak bajka. 90km.

Izlaz iz T1 i početak bajka. 90km.

Start trke, stojimo na plažici i slušamo crnogorsku himnu koja zadnjim taktovima prelazi u tander od AC/DC, i ulećemo u veš mašinu

Tranziciju obavljam za treptaj oka i odmah izlećem na trkačku stazu koja celom dužinom ide rivom tik uz more sa puno navijača i bogatim okrepnim stanicama. Na njima svugde uzimam vodu uglavnom za polivanje po glavi i telo uz koji gutljaj. Idem tempo oko 4:40 i posle okreta (dva kruga se trči) gledam svoju konkurenciju, tražim sede i ćelave na stazi. Shvatam da tu ima brutalnih matuzalema iz zapadnih zemalja gde je ovaj sport jako popularan. U drugom delu mog trčanja počinje odjednom kišica koja nam olakšava život, i ja uspevam održati tempo i prelazim ponekog matorca, konkurenta a većinom puno mlađe takmičare. Polumaraton uspevam istrčati nešto malo ispod 1:38. Potajno se nadam postolju u mojoj kategoriji ali na proglašenju postaje jasno da prvu trojicu uopšte nisam uspeo registrovati na stazi, nemac, čeh i litvanac deluju puno mlađi, stvarno su bili izvrsni, a ja ispadam peti u svojoj kategoriji i 131 od preko 400 takmičara ukupno ali sa svojim najboljim vremenom dosada na poludistanci 5:19:52. Saleta sam prestigao u depou posle biciklovanja dok je piknikovao a Mihajla negde na trčanju, ali oboje završavaju trku nešto malo iza mene sa svojim pričama i događajima. A Grgo i Dejan fino odrađuju u skladu sa trenutnom spremnošću. Posle trke ja ostajem jos jedan dan na opuštanju i mini letovanju. Po meni ovo je najlepša trka u regionu gde sam učestvovao i ako budem u mogućnosti, eto me opet.