Prvi Ironman u Nađatadu 2013 godine

​Leto, 2012. Sedmočlana ekipa iz Subotice nalazi se u Nađatadu u Mađarskoj, i priprema se za start trke na 27km koja se održava u sklopu trkačkog dela ironman triatlona. Start je uveče u pola 9 i priključujemo se triatloncima koji otprilike u to vreme završavaju ili su pri kraju svog trkačkog dela.

P​RVI IRONMAN

Naravno najbolji triatlonci su još u popodnevnim satima završili svoju trku a na stazi su još rekreativci i amateri kojima treba 14, 15, ili još više vremena za savladavanje 3,8km plivanja, 180km bicikle i istrčavanje maratona od 42km. Sa divljenjem gledamo te čelične ljude i u stvari prvi put vidimo uživo​ ​ironman triatlon trku. Odmah su pali neki komentari da je to prosto nemoguće uraditi, pa treba besna​ ​bicikla, pa treba dobro plivati pa dugo trenirati itd., ali možda jednom ipak probati. Trka je prošla i mi smo i dalje ponekad pri​č​ali o ironmanu ali prolazili su meseci i utisci su polako bledeli ali su se ipak​ ​lagerovali u nekom ćošku mozga. I onda negde krajem novembra, kolega iz sry chinmoj maraton tima, Kakonji Dejan na nekom zajedni​č​kom trčanju rekao jednu prostu rečenicu koja je glasila​ ​​​ovako; Ja idem. Nije trebao da kaže gde, znao sam. Moj odgovor je bio; Idem i ja. I​ ​tu je sve počelo.

Dejanova vrlo hrabra odluka, da uradi ironman je još teža ako se uzme u obzir da u to vreme on još nikada nije učestvovao ni na kakvoj triatlonskoj trci, za razliku od mene koji sam već tri godine zaredom posećivao kratka sprint triatlon takmičenja. Kreće operacija ironman 2013 Nađatad. Početkom decembra pojavljuj​u​ se dve sekire na bazenu i kreće preobražaj kupača u plivače. Sa dva treninga nedeljno dosta brzo postižemo veliki napredak, naravno za aktivne plivače mi smo još uvek smešni ali više nam ne predstavlja problem isplivati 2, 3km u jednom cugu.

PRIJAVA

U januaru se priljavljujemo na ironman 2013 u Nađatadu po ceni od 130 eur. Dolaskom proleća krećemo i na treninge sa biciklom. Oboje imamo slične drumske trkačke bicikle niže klase oko 400eur vrednosti sa AL vazom i karbonskim vilama i one će nas služiti na našem putu do ironmana.

TRENINZI

Zbog posla i obaveza vrlo retko uspevamo sa Dejanom da odradimo neki zajednički trening, tako da na bajs treninzima mi najčešće prave društvo sinovi Tamaš i Adam. Imam i jednu stariju čeličnu trkačku biciklu marke pežo, tako da je jedan od njih dvojice skoro uvek bio raspoložen za vožnju samnom​,​ a pošto su oboje aktivni sportisti nije im predstavljao nikakav problem distanca od 60 ili 70km. To su mi inače najdraži treninzi, intimno vreme provedeno sa već odraslom decom​,​ njihova​ ​podrška i dugački razgovori su neprocenjivi.

Tako protiče period do početka jula 2013 sa 9 do 12 treninga nedeljno​ ​(2​ ​plivanja, 3,4 bicikla, 4,5 trčanja). U međuvremenu učestvujemo na somborskom duatlonu​,​ ja na beogradskom triatlonu a Dejan na triatlonu u Malom Staparu ​i tako ​gubi triatlonsku nevinost. Kao generalna proba trčim novosaski​ ​noćni maraton ali zbog nekog podlog bola u leđima posle 32km skroz usporavam i više hodam​ ​nego što trčim. Dejan u to vreme udara sekiru u debeli panj i učestvuje u Mađarskoj na polu ironman ​​triatlonu i uspešno završava. Još jedna generalna proba je dve nedelje pred trku u Nađatadu, nezvanični sprint triatlon na Paliću u organizaciji ARK TRONa sa 15 učesnika. Ovdašnji rezultat​ ​mi je malo podigao samopouzdanje koje je bilo malo poljuljano posle novosadskog​ ​maratona. Nije više bilo bola u leđima.

Dejanova zapažanja sa polu ironman trke, zatim korisni saveti klubskog kolege Vero Janoša (Janoš je pet puta učestvovao na ironmen triatlonu u Nađatadu a 1997 po mom znanju bio je prvi čovek iz Srbije koji je savladao tu distancu) došli su na analizu zadnje dve nedelje. Pošto smo i Dejan i ja celo vreme radili sami bez trenera, uglavnom na oseć​a​j, koristeći svoje dugogodišnje sportsko iskustvo došli smo do zaključka da nam je jedini cilj da trku pošteno odradimo i završimo u zadatom vremenskom limitu. Naravno u glavi sam trku bezbroj puta odradio i računao vremena za pojedine discipline i nekako sam sebi ipak malo digao lestvicu i zaključio da ja to ipak mogu završiti za 15h a u najboljem slučaju i za 14h i 15min a limit trke je 16h i 30min.

NAĐATAD

Dan pre triatlona 26.07 2013 mi smo u Nađatadu. Dejan sa suprugom Anom ja sa sinom Adamom koji su nam pratioci a sa nama je i Vero Janoš kao zajednički počasni gost i pomagač​ ​na mestu svoje slave. Nakon smeštanja u kampingu i obavljanja formalnosti koji teku besprekorno pripremamo opremu i bicikle za sutrašnju trku, i u meni se budi saznanje da je i taj dan došao nema više natrag.

RACE DAY

Ustajanje u 4h, kafa i doručak, i u 5h krećemo kolima do jezera Đekenješ 45km od Nađatada, vozi nas Janoš, u kolima Dejan, ja​, ​dve bicikle i oprema za plivanje i biciklu. Paklena vrućina i obl​javljena temperatura vode od skoro 27C me malo plaši ali nemam nikakvu tremu. Start u pola 8​,​ stojimo na obali u masi od skoro 600 učesnika, Vangelisova muzika, kapljica suze u Janoševim očima i top iz građanskog rata čiji pucanj označava start trke. Ulećemo u kristalno čistu, providnu vodu i počinje rat izbliza u mlinu za meso. Posle prvih 800 metera gužva se malo raščišćava i lakše plivam. Pliva se dva kruga od 1900m a između se istrčava na obalu​,​ ide se kroz tepih za čip i vraća se u vodu na drugi krug. Nakon izlaska posle drugog kruga bacam letimičan pogled na veliki monitor vidim svoje vreme od 1h i 37min i da sam na 16 mestu u svojoj kategoriji matoraca od 50 do 54godina. Uopšte me ne interesuje, presvlačim se za bajk i usput trpam jedan sendvič. Posle mlake vode za plivanje uopšte nemam osećaj razlađenosti, a čim sam krenuo sa biciklom osetio sam snagu sunca.

BICIKL

Vozi se obilaznim putem od 75km do Nađatada, sa dosta uzbrdica i​ ​spust​e​va​, ​​​​istina dosta blagih. Usput tučem još jedan sendvič i na dva pojila uzimam vodu, banane​ ​i čokoladicu. Postaje sve toplije. Posle prvih 75km stižem u Nađatad, odatle se prav​e​ tri kruga od po 35km oko dva sela. U svakom krugu prolazimo kroz ulicu gde je cilj trke i gde su sa obe strane pomagači i masa gledalaca. Adam mi u svakom krugu dodaje po jedan sendvič a posle 110km bocu sa magnezijumskim napitkom. Održavam otprilike istu brzinu na bicikli i ponekad obilazim neke sporije takmičare a i mene obilaze vodeći koji su krug ispred sa takvim mašinama​ ​da ne stignem ni boju da im vidim. Počinje me boleti vrat a posle 130km svatam da bol u nožnim prstima potiče od usijane sprinterice koji mi peče prste. Polivam vodu na njih i zaključujem da crne sprinterice definitivno nisu za vožnju na usijanom suncu. Zadnjih 10 km lanac mi postaje​ ​​​bučniji, kapiram da od silnog polivanja sa vodom isprao sam ulje, ali ipak stižem bez problema​ ​​do kraja, opet pogled na monit​o​r i vidim vreme za bajk 6h i 40min i 13 mesto u kategoriji.

T2

​U depou se zadržavam skoro 20min, palo je i tuširanje ​jer ​ne žurim nigde. Oko 4h posle podne herojski​ ​istrčavam iz depoa na maraton.

TRČANJE

​Odmah se počinjem lepiti za asfalt. Trči se 9 krugova od 4600 i nešto metara i u svakom krugu ima čet​i​ri tačke osveženja. Voda u mene​,​ na mene​,​ na glavu​,​​ ​na​ ​​telo​,​ ispod đonova, ali za divno čudo dobro napredujem. U četvrtom krugu tražim suve čarape od Adama jer osećam da su mi od silnog kupanja one na nogama zgužvane, uspevam ih zameniti na vreme pre žuljeva. Trčim krug za krugom u otprilike istom tempu, prokletnik sa neba polako zalazi​ ​i ja sam sve sigurniji da ću završiti svoj prvi ironmen triatlon. Sa Dejanom se susrećemo u svakom krugu bodrimo se međusobno, on je negde nedaleko iza mene i posle starta se prvi put vidimo i čujemo. Pored puta nas bodre Ana, Janoš i Adam a uveče se poljavljuju i klubske kolege iz​ ​TRONa Dimitrije i Pero a iz sry chinmoja Grgo, koji su došli da učestvuju na trci od 27km isto​ ​kao i mi prošle godine kad smo prvi put videli ironmane i gde je cela ova priča počela.

FINISH

​Ulazim u​ ​​zadnji krug, na jednom delu kroz park 1km do cilja jedna mlada rok grupa svira zepeline, ne treba​ ​​mi ništa više, nastavljam do kraja i s​h​vaćam da se najduži dan u mom životu završava. U cilju​ ​​muzika, fešta i bal na ulici, spiker obljavljuje moje ime, čestita a ja prolazim kroz ciljnu kapiju bacam kapu i dobijam medalju. Imam još samo jednu želju, PIVO.

Sleduje nam i večera i pivo ali​ ​treba stati malo u red a ja nemam strpljenja. Žedni mozak je odma proradio, čupam čip sa​ ​zgloba momentalno ga menjam natrag i dobivam natrag kauciju od 1000ft. Ekspresno kupujem tri piva, u to stižu do mene Janoš i Adam i prepuštamo se slavlju. Za koji minut i Dejan treba da stigne a ja u međuvremenu vidim da sam maraton istrčao za 5h 25min i da sam došao do 10 mesta u kategoriji, sa ukupnim vremenom od 14h i 8min. Ekstra sam zadovoljan. U cilj ulazi još jedan novopečeni ironman moj drug Dejan. Grlimo se i matorim jarcima se poljavljuje kapljica suze u oku. Još malo jedenja, pijenja i polako se vraćamo u kamping a u međuvremenu još neki​ ​sporiji takmičari ulaze u cilj.

Ne znam kako sam zaspao ali sam otvorio oči u nedelju u 6h ujutru,​ ​i polako smo svi čoporativno prešli u termalni bazen pored kampa. Banjanje sat vremena, neopisivo, posle Jegermeister sa Janošem i opuštanje do proglašenja koja se održavala u nedelju u 11 sati u sportskoj hali.​ ​Organizatori, inače već 24 ironman trke, su se potrudili da pored​ ​​besprekornog organizovanja same trke, i proglašenje pobednika bude maksimalno svečano.​ ​​Svi smo dobili lepe diplome sa​ ​fotografijom prolaza kroz ciljnu kapiju, ukupnim vremenom,​ ​​plasmanom i vremenom za pojedine dicipline. Posebno iznenađenje je bilo za nas više od stotinjak koji smo prvi put završili ironman triatlon. Svakog od nas su posebno prozivali na binu​ ​gde su nam diplome uručivali grupa od dvadesetak ironman starih lavova koji su imali više od DESET završenih nastupa u Nađatadu u predhodnim godinama. Svaki od njih nam je posebno čestitao i tako su nas simbolično primili u porodicu ironmana. Tu smo saznali da su triatlon​ ​završila ukupno 483 učesnika, odnosno da skoro 20% takmičara nije stiglo do cilja. Paklena​ ​​vrućina je uzela svoj danak.

Za mene i Dejana ova skoro jednogodišnja avantura je bio veliki izazov. Mi smo ipak samo malo aktivniji rekreativci, ne baš u cvetu mladosti (Dejan 45 godina, ja 50), ali sa dosta bogatom sportskom prošlošću. Celo vreme smo radili sami, bez trenera, i osim Janoševih praktičnih saveta u vezi same trke, i par saveta Fabo Ildike (članice TRONa, desetostruke prvakinje Jugoslavije, SCG i Srbije u biciklizmu) u vezi biciklizma, nismo imali druge pomoći. Podrška porodice, kao i članova TRONa i sri chynmoj maraton tima je vrlo dragocena. Svestan svojih mogućnosti, ni jednom nisam rekao da ću ironman triatlon završiti po svaku cenu (to inače važi i za ostale trke), bio sam spreman na to da onog momenta odustanem ako mi bude loše ili ako se pojavi neki problem koji može da mi ugrozi zdravlje, ima i važnijih stvari od ironmana.​ ​Srećom to se nije desilo, celo vreme sam se "odlično" osećao.​

​Cela ova igra nije jeftina, ali za naš džep nekako ova trka u Mađarskoj je bila najprihvatljivija i zbog startnine, blizine, smeštaja u kampu i zbog samog karaktera trke gde je osim oko 20 top takmičara profesionalaca, većina učesnika rekreativci slični nama.​ ​Ovaj tekst je ispao malo duži, i napisana je sa ciljem da eventualno pomogne ili ohrabri nekog​ ​budućeg ironmana, kojih u Srbiji zasad ima vrlo malo, ne zato što nema sposobnih sportista koji to mogu uraditi, već zbog toga što u Srbiji još nikad nije organizovan triatlon ironman ili poluironman. Za neke buduće​ ​organizatore to će biti veliki poduhvat ali nekako osećam da će neko u bliskoj budućnosti ipak​ ​probiti led i organizovati neki duži triatlon od olimpijskog.