Ironman Barcelona 2017

Ovu trku sam prijavio na početku godine misleći da će mi ovo biti jedini Ironman ove godine a možda i jedina trka na koju ću ići. Tj grešim, pored toga sam prijavio i poludistancu u Dubaiu u Januaru. Kako nisam uspeo završiti Ironman Mallorca prošle godine zbog ishrane posvetio sam se nakon Dubaia treninzima snage i brzine a plan za početak sezone je bio endurance zajedno sa snagom i brzinom naravno. Moj plan je bio da ispoštujem sve treninge koje mi je trener Vlada Savić zadao u Training Peaksu ali da koristim skoro svaki vikend ovo leto da provalim sta meni odgovara od ishrane da bih mogao završiti Ironman.

Kako je vreme odmicalo i pripreme tekle, ja sam krenuo da prijavljujem trke kao blesav i da idem na sve sto stignem 🙂 Trudio sam se da sa trenerom to uglavim u plan a ako nisam uspeo onda sam na polumaratone nosio i bajk da bih uradio brick, ili sam na trku išao umoran da bih uradio trening. Ali sam gledao da ne propustam to sto sam prijavio. Sve je bilo u nekom cilju da se odradi Ironman, valjda i malo straha od ponovnog neuspeha, želja je bila jos veća, i radio sam sve što mi je palo na pamet samo da se osećam da sam sto bolje spreman.

Tu je preterivanje i počelo 🙂 Dubai 70.3, Kotor Ocean Lava 70.3, Polumaraton u Kruševcu, Polumaraton Tron na Paliću, Polumaraton u Beogradu - a pritom 90km bajka pre svakog polumaratona, Sprint Triatlon u Somboru, Full distanca u Rothu, Full distanca Barcelona, 11Tri Beograd 70.3, i na kraju prijavljena poludistanca u Kini (Xiamen) na koju tek treba da odem u cilju da pokušam da se kvalifikujem za svetsko prvenstvo u Koni ili u Južnoj Africi.

Svako ko je radio Ironman složiće se da je sasvim dovoljno jednom godišnje.

Od ishrane sam probao sve i svašta. Naručivao 30 vrsta gelova sa neta, praškove, razna sranja i ne sranja. Mućkao kombinacije, kombinovao doručke, ishranu pre treninga i uvek se trudio da simuliram trku. Race pace bar 5h svaki vikend, sa obaveznim trčanjem nakon bajka. U najdužoj vožnji od 200km mi se pridružio kolega Ivan Pivarčik 🙂 Ništa od tih ishrana nije delovalo kao ono sto sam provalio mesec dana pred Barselonu, tj već na kraju sezone 🙂 Basmati riža, izrendana jabuka, hipp kašice od jabuke, cimet, med, urme, suvo grozđe, biobela keks - sve smućkano i ispasirano blenderom, pomešano sa vodom i u bidon. Prilično ukusno a radi istu stvar kao mrtvi gelovi od kojih nema šanse da vas ne zaboli stomak posle 8 sati trke…

Sa tim planom ishrane sam se i uputio u Barselonu. Pripreme su počele nedelju dana ranije na 11tri Belgrade, gde sam planirao da odradim poslednji jači trening sa laganim trčanjem na kraju, ali ponesen trkom, dao sam sve od sebe i napravio personal best od 4h 42min i osvojio drugo mesto u AG. Da se zna šta Subotičani mogu 😛

Uglavnom, put do Barselone super prošao, demonstracije smo zaobišli. Iznajmili auto (kažem mi, jer su roditelji i prijatelj došli samnom da me bodre i navijaju) i pravac grad Calella koji je 80km udaljen od Barselone. Realno, ovo bi trebao da je Ironman Calella pošto nema veze sa Barsom ali nema veze… Trka super organizovana, tranzicija extra sa veštačkom travom, voda topla i prijatna, kese za tranzicije pod šatorom, tako da ako padne kiša preko noći, sve stvari a posebno patike za trčanje će ostati suve…

Okačen bajk u tranziciji čeka završetak plivanja

Okačen bajk u tranziciji čeka završetak plivanja

BIKE

Prva 3 km technical ride - aerobarovi nisu dozvoljeni, dok se ne izađe iz grada i dok se vozi preko ležećih. Ovde malo sporije. Posle 3 km peglanje opasno puls 160-170. Pogledam na sat i kažem sebi, dečko, ako ovako nastaviš ima da se ugasiš dok si rekao keks. Narednih 15min radim na tome da smanjim puls a da mi brzina ne opadne drastično i da držim dobar prosek. Pijem samo limunadu koju sam smućkao i ništa više. Bidon sa ishranom stoji i kulira za sada. Od ishrane nosim jedan bidon sa mojim domaćim mixom i napred kanister na bajku sa limunadom sa namerom da isti dopunjavam. Nisam hteo više bidona sa vodom da nosim znajući da imam okrepu na svakih 20 km pa ću dopuniti a ovako bezveze vučem sa sobom. 90 km bajka prošlo vrlo brzo, gledam prosek oko 36km/h - reko, odlično sine dobro ga cepaš samo napred pa ćeš zadnjih 5 km da usporiš i odmoriš se za trčanje. 45min do kraja bajka meni ishrana nestane i bivam primoran da uzmem gel sa okrepne stanice. Roknem to, i naravno kao da mi je neko ubrizgao injekciju adrenalina, vozim pun gas do kraja. Mislim da mi je ovo i bila greška jer su mi noge bile prilično potrošene za trčanje. Uglavnom trudio sam se da vijam vreme na bajku ispod 5h ali na kraju završavam sa 5h 9min. Moram da dodam da ono na šta sam prilično ponosan, je da nisam draftovao ni u jednom momentu pored grupe i grupe drafta na ovoj trci. Tako nešto još nisam video. 50 biciklista me obilazi u cugu i svi voze zajedno. Ali 5min posle svih 50 stoje u penalty boxu 🙂 bar su sudije radile svoj posao 🙂

T2

Prošlo brzo i jednostavno. Tek ovde oblačim čarape za trčanje, u triko ubacujem ishranu, u ruku kapa i naočare i peglam napolje. Usput dok trčim raspoređujem sve sto sam poneo na svoja mesta. Kapa i naočare na glavu, ishrana u džepove itd 🙂 maraton može da počne, osećam se solidno.

Malo soli nije na odmet

Malo soli nije na odmet

RUN

Krećem tempo 5:30 i sve je ok. Prvih 5 km držim tempo, 7 km sve ok ali ubrzo vidim na satu tempo se smanjuje a noge sve više bole. Rekao sam sebi nema stajanja sinko, ubiće te grčevi ako staneš pa opet kreneš, a i onda ćes tek skontati u kakvom si sranju sa nogama 😛. Govorim sebi ako baš moraš staćeš tek posle polumaratona na 21 km. Guram svo vreme i hranim se prvih sat i po zdravo sa mixom koji sam spremio i za trčanje. Sve je ok, stomak odlično, jedino bolovi u nogama sprečavaju da se trči planirani tempo. Posle 15 km krećem da uzimam gelove na pola sata sa kolom. svaka okrepa dve čaše kole, svaka druga dve čaše kole i gel. Trudim se da trčim nonstop i ne stajem nigde. Prvi put sam stao tj šetao tek posle 21 km ako se dobro sećam. Šetao sam svega 3,4 puta na okrepnim stanicama ostalo sve bar jako lagani tempo trčao. Kad sam video da imam šanse za sub11 zadnjih 5 km sam ubrzao i gledao da držim tempo ispod 6min. Bogami bilo je opako tih zadnjih 5 km ali izgurao sam, a ćale me je čekao na zadnjem kilometru i trčao samnom. Extra 🙂 zadnjih 5 km spominjem ime moje bebice Ene i kažem joj u sebi, dolazim kući i donosim ti medalju sub11 🙂 ulazim kroz cilj 10:56 i osećam se prilično dobro, mnogo bolje nego posle trke u Rothu. Trčanje maratona nakon 180km bajka možete isprobati i osetiti na sledeći način. Istrčite maraton pun gas da postignete svoj PB ili blizu toga, presvucite patike i krenite da trčite ponovo 🙂

Sve u svemu odlična trka, i za mene, odlično vreme sa kojim sam zadovoljan. Roditelji su bili tu na svakom krugu da me bodre i daju mi snage sto mi je značilo neverovatno. Trčanje jeste bilo slabije, i na njemu ću nastaviti raditi da ga poboljšam i da nakon 180km bajka istrčim što bolji tempo, a na bajku ipak, malo više da se štedim. Prilično detaljan izveštaj ali neka služi onima koji ga pročitaju, da nauče iz mojih grešaka i primene neke stvari iz ovog teksta. Biće mi drago ako nekom pomogne.

Prolazak kroz cilj nakon 10 sati i 56 minuta

Prolazak kroz cilj nakon 10 sati i 56 minuta

barc05

Medalja

barc05

Dan pred trku