Predstavljanje člana: Aleksandar Đaković

1. Par reči o tebi i kako si počeo da se baviš ultramaratonima?

2013. sam počeo trenirati da se bolje spremim za fudbal sa trenerom Daliborom Daničićem koji je ultramaratonac. Nagovorio me da se spremim i istrčim 2014. Beogradski maraton. Malo pre BG maratona, Jovica Spajić i on su planirali da idu na ultramaraton Milano - San Remo koji se trči po stazi kao i biciklistička trka a ja sam se ponudio da ih pratim tamo. Tako sam ušao u svet ultramaraton, istrčao prvi maraton u aprilu 2014, kasnije počeo pratiti Jovicu po raznim trkama, učio puno o opremi, ishrani tokom trke, elektrolitima i slično, što je možda i bitnije od same fizičke spremnosti.

2. Tvoja nedavno završena trka je 100 milja Istra. Kako je prošla?

Prvu Istru sam zavšio 2015. godine. Za nju sam se spremao skoro godinu dana. Radio sam puno na snazi, trčao dosta po Košutnjaku, vukli smo gumu po šumi i blatu, trenirali noću i rano jutro po zimi. Bio sam prilično spreman, otišao na Istru, tamo kiša, sneg, bura, blato toliko da na mestima napraviš tri koraka i moraš čistiti patike. Penjanje na brdo kako tako ali silasci par koraka pa pad. Završio sam nekako za 43 sata i trebalo mi je mesec dana da se oporavim da mogu prvi put potrčati. Tada je završilo samo 50% učesnika a inače završavaju 2/3.

2016. sam 4 meseca pred trku polomio metatarzalnu kost u stopalu i 6 nedelja nosio gips. Nakon toga jos par nedelja opreznog hoda. Trenirao sam tako što sam uzeo traku za trčanje i krenuo prvo bos po par minuta hodanja i nakon par dana sam mogao hodati sat vremena bez problema. Dva meseca pred trku sam svaki dan bar sat vremena hodao na usponu 15% na traci. Trčati nisam smeo jer je svaki nepravilan korak ili doskok bio bolan. Te godine je na Istri bilo lepo vreme i uglavnom brzim hodom sa minimalnim trčanjem po idealnom terenu jer na neravnom zbog noge nisam smeo trčati sam završio za 36 sati, čak 7 sati brže nego prvi put kada sam fizički bio neuporedivo spremniji. To govori o tome koliko uslovi na planini mogu uticati na rezultat. Oporavak je te godine bio puno kraći.

2017. pravim eksperiment, za 4 meseca sam prosečno mesečno trčao 10km. Imao sam previše posla i nisam stizao trenirati. Pošto sam trku uplatio 5 meseci ranije odlazim na Istru maltene bez dana treninga, više kao na odmor i završavam je za 46 sati. Tu potvđujem ono o čemu sam čitao da naše telo pamti ranije napore i da svaki sledeći put bude lakše i oporavak kraće traje.

2018. opet dosta posla i malo vremena za trening. Tri nedelje pred trku sam hodao na traci 3x nedeljno po 1 sat i odradio 2 duga trčanja po šumi od 3-4 sata. Vreme je opet bilo hladno ali bez kiše pa nije bilo blata i klizanja. Završavam za 41 sat na 200 mestu od 400 učesnika što je odličan rezultat za količinu treninga.

barc05

Istra 100 milja 2016

barc05

Istra 100 milja, 2016, Cilj

Naše telo pamti ranije napore i svaki sledeći put je lakše a oporavak kraće traje.

3. Kako izgleda oporavak posle trke?

Sve zavisi, uglavnom su najveći problem žuljevi pa je potrebno nedelju dana da se mogu opet obuti patike. Ako je hladno vreme moguće su prehlade, groznice ali uglavnom se odmah sutradan kreće sa laganim šetnjama u papučama ili plivanjem. Vec 7 dana nakon trke može se polako početi trčati. Profesionalci trče vec sutradan :)

4. Da li planiras da uradis ironman i kada i kako se spremas za njega?

Ironman imam prijavljen za 1. Jul 2018 Klagenfurt Austria. Odmah nakon Istre sam krenuo prvo sa trčanjem 14 dana svaki dan 1 sat laganim tempom da napravim bazu. Sada vec radim po programu CoachSavic uglavnom 2 treninga dnevno plus duži treninzi vikendom koji traju po 3-4 sata a kako se primiče trka trajaće sve duže i duže.

5. Swim, Bike, Run. Šta ti je omiljeno?

Omiljen mi je biciklistički trening pogotovo kada su u pitanju duži treninzi vikendom koje radim sa klubskim drugarima iz Titana :)

6. Šta jedeš na trkama?

Ja imam teoriju da je ishrana najbitnija kod ultramaratona koji traju duže od 12 sati. Često na dugim treninzima trčanja treniram jesti čvrstu hranu bez da smanjujem tempo. Meni je omiljena kombinacija sendvič sa tost hlebom ili tortilja namazana pekmezom od šipka. To se lako pakuje u ranac i može se dosta kalorija poneti sa sobom. Na biciklu se pokazao dobar Nenadov recept, pirinac, jabuka, med, neki keks pa sve u blender da bude tečno ali opet i na biciklu gledam da sto više jedem čvrstu hranu. Naravno, gelovi, ali njih uzimam samo u kritičnim momentima kada procenim da mi treba dodatna energija da savladam neki uspon.

U pratnji Jovice na Himalajima. Neki vrh oko 5500m nadmorske visine

U pratnji Jovice na Himalajima. Neki vrh oko 5500m nadmorske visine

8. Koji su tvoji planovi i želje u ovom sportu?

Ironman mi je želja od samog početka bavljanja trčanjem. Mislim da sam odgledao sve filmove - izveštaje sa Ironman trka. Nadam se da ću već u junu uspeti završiti svoj prvi. U septembru ću pokušati završiti Tor Des Geants jednu od najtežih planinskih trka. 330 km sa 25km uspona. Tu se jako teško upada jer se prijavljuje 5 puta više ljudi pa ide lutrija i sledeća šansa može biti tek za par godina.

2019. imam pravo učešća na UTMB 100 milja, najpopularnijoj planinskoj trci, za koju je potrebno svake godine završiti dva ultramaratona da bi imali pravo učešća u lutriji. Pošto me nisu izvukli 2 godine sledeće godine upadam bez lutrije. Ta trka je u trail trčanju kao Kona u Ironmanu.

Sledeći izazov je Norseman, Ironman ali u ekstremnim uslovima. Običan Ironman me ne privlači u smislu jurenja vremena i uglavnom ću birati trke turistički. Na drugoj strani postaju sve popularniji ekstremni Ironmenovi sa manjim brojem takmičara, često se pliva uzvodno u rekama, vozi po brdima i trči trail. To mi je puno izazovnije.