Poludistanca 575 Keszthely

Završena prošla sezona sa dosta teškom povredom, koja se odužila i dan danas ne da mi mira, malo je uticala i na ovaj rezultat i na početak sezone koja je do sada prošla bez i jedne trke. Bolje rečeno u Keszthely sam otišla na sve ili ništa, i ako su mi govorili da sam spremna, ja sam bila spremna i da odustanem. Sad posle dva dana,kako su slegli utisci i kako su me ohrabrivali moji prijatelji iz triatlona, naravno mislim drugačije i zaista sam bogatija došla kući, sa velikom uspomenom, sa jedne za mene velike trke.

Dakle, ne bi da odužim priču (ali verovatno hoću ;-), imala sam već i bolju trku, bolji rezultat, bolju formu i lakše uslove. Krenuli smo na Balaton iz Subotice u petak Dragan Trkulja koji je isto radio trku, Tamara Stojkovic, Eleonóra Hugyik pratnje i ja. Vreme užasno toplo i sparno, ništa dobro nisam očekivala. Od decembra kako se pripremam za ovo samo sam imala neke malere, bolova, nedovoljnog samopouzdanja, izostavljenih polumaratona itd. Ipak u glavi sam čuvala slike sa prošlogodišnje trke i odluku da ću i ove godine uraditi nisam promenila. Šta sve je preduhitrilo trku ne bitno je sada, sada mi je najbitnije da se odmorim od ovoga i da idem dalje. 

Trka nije bila ni nalik prošlogodišnjeg, dosta stvari su bili izmenjeni. Start iz vode sa još 900 ljudi, otežavalo plivanje sve do 1000m, dok se nije rasčistila malo staza, ništa dotle od pravilnije tehnike, borba je bila za preživljavanje i da se čuvaš od koje kakvih udaraca, a pored toga staza je ispala i da je bila malo duža to su svi i primetili i govorili. Vreme mi je na plivanju 42min, neopren je bilo zabranjeno voda preko 25 stepeni. Promenili stazu i na bike segment. 

Staza je krenula sa blagom uzbrdicom, koja je vodila van grada na široki prelepi magistralni deo, gde se i odvijala trka, vozili smo dva kruga od po 42km pa se vraćali u grad. Ni metara ravnog nismo imali, satovi, gps su pokazivali 860m nadmorske visine penjanja i to više puta na nekim delovima i do 2 kilometara, konstantna promena ritma i šaltanje sa velike na male šajbne je bilo neizbežno. Bez obzira na to imala sam dosta dobru i stabilnu vožnju, to sam mogla proceniti iz toga kako su se menjali ljudi pored mene i koliko njih sam obišla, čak sam jednom i stala na toalet, ali nije mnogo menjao situaciju za kraj imala sam vreme 2h i 48min, 32km/h prosek, sa kojim sam zadovoljna trenutno a pogotovo na ovoj stazi. 

Sa ovim elanom sam krenula na trčanje, govoreći sebi kako sam prošle godine držala tempo sve vreme ispod 5min/km pa mogu i sada....međutim, daleko nisam u toj formi na trčanju (jako malo treninga trčanja sam imala), a posle drugog kruga počeli su i standardni problemi sa stomakom, koje sam pokušavala ignorisati, ali nisam mogla dugo. Staza za trčanje je isto bila malkice izmenjena, tj.prošle godine je bila kraća, sada su još dodali taj kilometar i ovako ispao tačno jedan polumaraton, koju sam završila sa 1h i 52min, što opet nije loše posle svega, ali i po rezultatima se vidi da mi je trčanje bilo nekontrolisano, promenljivo.

Dugujem veeeeliki zagrljaj svim mojim prijateljima koji su mi na neki način pomogli, bodrili me, bili samnom u teškim trenucima i u mislima!

Jedino su mi prijali vremenski uslovi. Celu prethodnu noć je pljuštila kiša, što je osvežilo malo vazduh za ujutru, a za vreme trke je padala prvo sitna kiša pa sve jače, na kraju je već debelo padala što bi lično uvek pre izabrala nego vrućinu. Za moje veliko iznenađenje, što sam saznala tek kasnije sa vremenom od 5h i 31min uspevam da budem 1.žena u age grupi 40-44 godina, 13.žena od 91 koje su završile trku i 231 od svih 782 takmičara koji su uopšte finiširali taj dan. Sreći nema kraja, to ne moram ni da kažem, ali da je bilo strašno teško to je istina, i ne samo meni mnogi sa kojima sam razgovarala govorili isto.

barc05

barc05